SITUACIONISTIČKA INTERNACIONALA

 

Minimalna definicija za revolucionarnu organizaciju

 

 

Internationale Stuationniste #11 (oktobar 1967.)

 

(Ova definicija je prihvaćena od strane 7. kongresa SI)

 

POŠTO JE JEDINA svrha revolucionarne organizacije ukidanje svih postojećih klasa na način kojim se ne dolazi na novu podelu društva, mi smatramo svaku organiyaciju revolucionarnom koja dosledno i efektivno radi na međunarodnom ostvarenju apsolutne vlasti radničkih saveta, već naznačene u iskustvima proleterskih revolucija u ovom veku.

 

Takva organizacija stvara unitarnu kritiku sveta, ili nije ništa. Pod unitarnom kritikom podrazumevamo sveobuhvatnu kritiku svih geografskih područija gde razne forme separatnih socioekonomskih snaga postoje, kao i sveobuhvatnu kritiku svih aspekata života.

 

Takva organizacija vidi početak i kraj svoga programa u potpunoj dekolonizaciji svakodnevnog života. Tako cilja ne na samoupravljanje masa postojećim svetom, nego njegovu neprekidnu transformaciju. Ona otelotvoruje radikalnu kritiku političke ekonomije, prevazilaženje robe i najamnog rada.

 

Takva organizacija odbija da reprodukuje u svojim okvirima bilo kakvo hijerarhijsko stanje postojećeg sveta. Jedina prepreka učešću u njenoj totalnoj demokratiji je ta da svaki član mora prepoznati i prihvatiti sveobuhvatnost kritike. Ova sveobuhvatnost mora istovremeno biti u kritičkoj teoriji kao takvoj i u odnosu između teorije i praktične aktivnosti. Organizacija radikalno kritikuje svaku ideologiju kao separatnu moć ideja i kao ideje separatne moći. Ona je tako negacija svakog ostatka religije i preovladavajućeg društvenog spektakla koji, od vesti do masovne kulture, ostvaruje monopol nad komunikacijom između ljudi preko njihovog jednosmernog primanja prizora njhove otuđene aktivnosti. Organizacija rastvara svaku “revolucionarnu ideologiju” demaskirajući je kao znak promašaja revolucionarnog projekta, kao privatno vlasništvo novih specijalista moći, kao još jedno lažno predstavljanje koje se postavlja iznad stvarnog proletarizovanog života.

 

Pošto je krajnji kriterij moderne revolucionarne organizacije njena totalnost, takva organizacija je konačno kritika politike. Mora eksplicitno da cilja na svoje rastvaranje kao odvojene organizacije u trenutku njene pobede.