Make your own free website on Tripod.com

Roza Luksemburg

 

Šta želi Liga Spartakovaca?

 

 

Devetog novembra radnici i vojnici su smrskali stari Nemački režim. Pruska sabljaška manija za svetsku prevlast je krvarila do smrti na bojištima Francuske. Banda kriminalaca koji su zapalili svetski požar i doveli Nemačku u okean krvi su stigli na kraj svog užeta. Narod - izdavan godinama, koji je zaboravio kulturu, čast i čovječnost u službi Moloka, spreman na svako užasno delo - se probudio iz svoje četvorogodišnje paralize samo da bi stao pred abis.

Devetog novembra Nemački proletarijat se digao da zbaci sramni jaram. Hohenzolerni su oterani; izabrani su radnički i vojnički koncili.

Ali Hohenzolerni su bili ništa više nego prethodnica imperijalističke buržoazije i Junkera. Klasna vladavina buržoazije je stvarni kriminalac odgovoran za Svetski Rat, kako u Nemačkoj tako i u Francuskoj, u Rusiji kao i Engleskoj, u Evropi kao i Americi. Kapitalisti svih nacija su stvarni podstrekači masovnog ubijanja. Među-narodni kapital je nezasiti bog Baal, u čiju čeljust su bačeni milioni ljudskih žrtava.

Svetski Rat pred društvo stavlja izbor: ili nastavak kapitalizma, novi ratovi i neizbežan pad u haos i anarhiju, ili ukidanje kapitalističke eksploatacije.

Sa krajem svetskog rata klasna vladavina buržoazije je izgubila svoje pravo na postojanje. Više nije u stanju da vodi društvo iz strašnog ekonomskog kolapsa koga je ostavila za sobom imperijalistička orgija.

Sredstva za proizvodnju su uništavana na monstrouznom nivou. Milioni sposob-nih radnika, najbolji i najjači sinovi radničke klase, poklani. Čekajući povratak preživjelih stoji zlobna mizerija nezaposlenosti. Glad i bolest prete da saseku snagu ljudi u korenu. Finansijki bankrot države, zbog monstrouznih tereta ratnog duga, je neizbežan.

Iz ove krvave konfuzije, ovog zjapećeg abisa, nema pomoći, nema bežanja, nema spasa pored socijalizma. Samo revolucija svetskog proletarijata može doneti red u ovaj haos, može doneti zaposlenje i hleb za sve, može okončati uzajamni pokolj naro-da, može uspostaviti mir, slobodu, stvarnu kulturu ovom izmučenom čovečanstvu. Dole sa najamnim sistemom! To je slogan ovog časa! Umesto najamnog rada i klasne vladavine mora postojati kolektivni rad. Sredstva za proizvodnju moraju prestati da budu monopol singularne klase; moraju postati zajedničko vlasništvo svih. Ne više eksploatisanih i eksploatatora! Planska proizvodnja i distribucija proizvoda u zajedničkom interesu. Ukidanje ne samo savremenog načina proizvod-nje, nego i savremene trgovine, obične prevare.

Umesto poslodavaca i njihovih najamnih robova, slobodni radni drugovi! Rad kao ničija tortura, nego svačija obaveza! Čovečan i častan život za sve što obave svoju društvenu obavezu. Glad ne više prokletstvo rada, nego bič nerada!

Samo su u takvom društvu nacionalna mržnja i služenje iskorenjeni. Samo kad takvo društvo postane stvarnost Zemja neće biti uflekana ubistvom. Samo tad može se reći: ovaj rat je bio poslednji.

U ovom času socijalizam je jedini spas za čovečanstvo. Reči Komunističkog Manifesta sjaje kao goreći menetekel nad raspadajućim bastionima kapitalističkog društva:

 

Socijalizam ili varvarstvo!

 

II

 

Uspostavljanje socijalističkog društvenog uređenja je najveći zadatak koji je ikada spao na klasu i revoluciju u istoriji sveta. Ovaj zadatak zahteva kompletnu transformaciju države i kompletno zbacivanje ekonomskih i društvenih temelja društva.

Ova transformacija i zbacivanje ne mogu biti dekretovani od strane nekakvog biroa, komiteta ili parlamenta. Mogu biti započeti samo od strane samih masa.

U svim prethodnim revolucijama mala manjina ljudi je vodila revolucionarnu borbu, dala joj cilj i direkciju, i koristila mase samo kao instrument za izvršavanje svojih interesa, interesa manjine, skroz do pobede. Socijalistička revolucija je prva koja je u interesu velike većine i može biti dovedena do pobede samo od strane velike većine samog radnog sveta.

Proleterska masa mora uraditi više od jasnog iznošenja svojih ciljeva i direkcije u revoluciji. Ona mora lično, svojom aktivnošću, doneti socijalizam korak po korak u život.

Esencija socijalstičkog društva se sastoji iz činjenice da velika radna masa prestaje biti dominirana masa, nego naprotiv, sama stvara svoj celi politički i ekonomski život i daje tom životu svestan, slobodan i autonoman pravac.

Od najvišeg vrha države do najmanje opštine, proleterska masa more zameniti nasleđene organe buržoaske klasne vlasti - veća, parlamente i gradske sazive - sa svojim klasnim organima - sa radničkim i vojničkim koncilima. Mora zauzeti sve stanice, nadgledati sve funkcije, izmeriti sve javne potrebe prema standardu svojih klasnih interesa u svrhu socijalizma. Samo kroz konstantan, vitalan i uzajaman odnos između masa naroda i njenih organa, radničkih i vojničkih koncila, aktivnost naroda može ispuniti državu socijalističkim duhom.

Ekonomski prevrat, takođe, može biti ostvaren samo ako je proces izvršen kroz akciju proleterske mase. Goli dekreti socijalizacije od strane najviših revolu-cionarnih vlasti su sami po sebi prazne fraze. Samo radnička klasa kroz svoju aktivnost može oživeti reč. Radnici mogu uspostaviti kontrolu nad proizvodnjom, a vremenom i stvarnu moć, sredstvima uporne borbe sa kapitalom, rukom do ruke, na svakom radnom mestu, sa direktnim masovnim pritiskom, sa štrajkovima i sa stvaranjem svojih parlamentarnih reprezentativnih organa.

Od mrtvih mašina postavljenih na to mesto u proizvodnji od strane kapitala, proleterske mase moraju da nauče da se transformišu u slobodne i nazavisne direktore procesa. Moraju da steknu osjećaj odgovornosti prikladne aktivnim članovima kolektiva koji sam poseduje celo društveno bogatstvo. Moraju da razviju industrijalizam bez kapitalističkog biča, najveću produktivnost bez čuvara robova, disciplinu bez jarma i red bez autoriteta. Najviši idealizam u svrhu kolektiva, naj-striktniju samodisciplinu i najjasniji javni duh masa su moralne osnove socijali-stičkog društva, kao što su glupost, egoizam i korupcija moralne osnove kapitali-stičkog društva.

Sve ove socijalističke građanske vrline, zajedno sa znanjem i veštinama nužnim za upravljanje socijalističkim preduzećima mogu se steći samo kroz sopstvenu aktivnost i njihovo iskustvo.

Socijalizacija društva se može postići samo kroz upornu borbu radničke mase uz celi front, na svim tačkama gde se najam i kapital, narod i buržoaska vlast gledaju oči u oči. Emancipacija radničke klase mora biti rad samo cele radničke klase.

 

III

 

Tokom buržoaskih revolucija, krvoproliće, teror i politička ubistva su bili nezamenjivo oružje u rukama klasa u usponu.

Proleterska revolucija ne treba teror za svoje ciljeve; ona mrzi i prezire ubijanje. Ne treba ova oružja jer se ne bori protiv individua nego protiv institucija, jer ne ulazi u arenu sa naivnim iluzijama čije razočarenje će želeti da osveti. Ona nije očajnički pokušaj manjine da prisilno izgradi svet prema svome idealu, nego akcija masivnih miliona ljudi čija je sudbina ispuniti istorijsku misiju i pretvoriti istorij-sku nužnost u stvarnost.

Čista je ludost verovati da će kapitalisti svojevoljno poslušati socijalističku presudu parlamenta ili nacionalnog saziva, da će se odreći svojine, profita i prava na eksploataciju. Sve vladajuće klase su se borile do kraja sa neumornom energijom da bi sačuvale svoje privilegije. Rimski patriciji i srednjovekovni feudalni baroni, engleski kavaliri i američki trgovci robljem, vlaški boljari i lionski fabrikanti svile - svi su prolivali reke krvi, svi su marširali preko leševa, ubijali i palili, pokretali građanske ratove i izdaje u svrhu odbrane svojih privilegija i moći.

Imperijalistička kapitalistička klasa, kao zadnji potomak kaste eksploatatora, nadmašuje sve svoje prethodnike u brutalnosti, u otvorenom cinizmu i izdaji. Brani svoje najsvetije, svoj profit i privilegiju na eksploataciju, zubima i noktima, sa metodama hladnog zla koje je demonstrirala svetu u celoj istoriji kolonijalne politike i u skorom svetskom ratu. Mobilisaće i raj i pakao protiv proletarijata. Mobilisaće seljake protiv grada, nazadne slojeve radničke klase protiv socijalističke avangarde; koristiće oficire za pokretanje zverstva; pokušaće paralizovati svaku so-cijalističku meru sa hiljadama mera pasivnog otpora; izazvaće ishod Vendea na revoluciju; pozvaće spoljnog neprijatelja, ubistvena oružja Klemensoa, Lojda Džor-dža i Vilsona u zemlju da se spasi - radije će pretvoriti zemlju u zadimljenu gomilu otpada nego odreći se najamnog robovlasništva.

Sav otpor mora biti slomljen korak po korak, sa gvozdenom pesnicom i nemilo-srdnom energijom. Na nasilje buržoaske kontrarevolucije mora biti odgovoreno nasiljem proletarijata. Protiv napada, insinuacije i glasina buržoazije mora stajati nesavitljiva jasnoća svrhe, budnost i uvek spremna aktivnost proleterske mase. Protiv svih pretećih opasnosti kontra-revolucije - naoružavanje naroda i razoru-žavanje radničke klase. Protiv parlamentarnih obstrukcionih manevara buržoazije - aktivna organizacija masa radnika i vojnika. Protiv sveprisutnosti hiljada sredstava moći buržoaskog društva - koncentrisana, kompaktna i potpuno razvijena moć rad-ničke klase. Samo solidan front celog nemačkog proletarijata, južnih Nemaca sa severnim Nemcima, urbani i ruralni, radnici sa vojnicima, i živa, produhovljena identifikacija nemačke revolucije sa Internacionalom, ekstenzija nemačke revolucije u revoluciju svetskog proletarijata može kreirati granitni temelj na kome se građevina budućnosti može izgraditi.

Borba za socijalizam je najveći građanski rat u svetskoj istoriji, i proleterska revolucija mora podvesti nužna oružja za ovaj građanski rat; mora da nauči da ih koristi - da se bori i da pobedi.

Takvo naoružavanje čvrste mase radnog sveta sa celom političkom moći za zadatke revolucije - to je diktatura proletarijata i stoga stvarna demokratija. Nigde najamni rob ne sedi pored kapitaliste, ruralni proleter pored Junkera u varljivoj jednakosti da uđe u parlamentarnu debatu oko pitanja života i smrti, nego gde milionska proleterska masa uzme celokupnu moć države u njenoj žuljevitoj pesnici, kao bog Tor njegov malj, da smrska glavu vladajućih klasa - samo je to demokratija, samo to nije izdaja naroda.

Da bi omogućila proletarijatu da obavi ove zadatke, Liga Spartakovaca zahteva:

 

I.  Kao neposredne mere za zaštitu revolucije:

 

1.  Razoružavanje celokupne policije, svih oficira i neproleterskih vojnika; razoružavanje svih članova vladajućih klasa.

2.  Konfiskacija oružja i zaliha municije kao i fabrika naoružanja od strane radničkih i vojničkih koncila.

3.  Naoružavanje celokupne muške proleterske populacije kao radničke milicije. Osnivanje Crvene Garde proletera kao aktivnog sastava milicije radi konstantne zaštite Revolucije od kontra-revolucionarnih napada i subverzija.

4.  Ukidanje komandnog autoriteta oficira. Zamena vojne kadrovske discipline dobrovoljnom disciplinom vojnika. Izbori svih oficira od strane njihovih jedinica, sa pravom neposredne smenjivosti u svako doba.

5.  Izbacivanje svih oficira kapitulacionista iz vojničkih koncila.

6.  Zamena svih političkih organa i vlasti bivšeg režima delegatima radničkih i vojničkih koncila.

7.  Uspostavljanje revolucionarnog tribunala radi suđenja glavnim kriminalcima odgovornim za početak i nastavak rata, Hohenzolernima, Ludendorfu, Hinden-burgu, Tripicu i njihovim saradnicima, zajedno sa svim konspitatorima kontra-revolucije.

8.  Neposredna konfiskacija celokupnih zaliha hrane radi prehrane naroda.

 

II.  U političkoj i društvenoj sferi:

 

1.  Ukidanje svih pokrajina; uspostavljanje ujedinjene Nemačke Socijalističke Republike.

2.  Eliminacija svih parlamenata i municipalnih koncila, i preuzimanje njihovih funkcija od strane radničkih i vojničkih koncila, i njihovih komiteta i organa.

3.  Izbori radničkih koncila u celoj Nemačkoj od strane celokupne punoljetne radničke populacije oba pola, u gradu i na selu, prema preduzećima, kao i vojničkih koncila od strane njihovih trupa (oficiri i kapitulacionisti isključeni). Pravo radnika i vojnika da opozovu svoje predstavnike u svako doba.

4.  Izbor delegata radničkih i vojničkih koncila u celoj zemlji za centralni koncil radničkih i vojničkih koncila, koji bi izabrao izvršni koncil kao najviši organ zakonodavne i izvršne vlasti.

5.  Sastanci centralnog koncila privremeno bar svaka tri meseca - sa izborom novih delegata svaki put - da bi se održala konstantna kontrola nad aktivnostima izvršnog koncila, i da se stvori aktivna identifikacija između masa radničkih i vojničkih koncila i zamjene njihovih predstavnika u centralnom koncilu, ako ovi ne bi radili u interesu njihovih izbornika. Pravo izvršnog koncila da postavi i smeni narodne komesare kao i centralne nacionalne vlasti i zvaničnike.

6.  Ukidanje svih razlika u činu, svih redova i titula. Kompletna pravna i socijalna jednakost polova.

7.  Radikalno socijalno zakonodavstvo. Skraćivanje radnog dana radi kontrole nezaposlenosti i u obziru fizičke iscrpljenosti radničke klase zbog svetskog rata. Maksimum radni dan od šest sati.

8.  Neposredna osnovna transformacija prehrambenog, infrastrukturalnog, zdravstvenog i prosvetnog sistema u duhu i značenju proleterske revolucije.

 

III.  Neposredni ekonomski zahtevi:

 

1.  Konfiskacija celokupnog dinastičkog bogatstva i prihoda za kolektiv.

2.  Brisanje državnih i javnih dugova zajedno sa celim ratnim dugom, osim suma određenog nivoa koje bi odredio centralni koncil radničkih i vojničkoh koncila.

3. Eksproprijacija zemlje svih velikih i srednjih preduzeća; formacija socija-lističkih poljoprivrednih preduzeća pod jedinstvenom centralnom direkcijom u celoj naciji. Mali seljački posedi ostaju na usluzi njihovih korisnika dok se ovi ne bi dobrovoljno priključili socijalističkim kolektivima.

4.  Eksproprijacija od strane Republike koncila svih banaka, rudnika, topionica zajedno sa svim velikim preduzećima industrije i trgovine.

5.  Konfiskacija sveg bogatstva preko nivoa određenog od strane Republike koncila.

7.   Izbori svih koncila preduzeća u preduzećima koji, u koordinaciji sa radničkim koncilima, imaju zadatak uređivanja unutrašnjih poslova preduzeća, regulisanja uslova rada, kontrole proizvodnje i preuzimanja direkcije u preduzećima.

8.  Uspostavljanje centralne štrajk-komisije koja će, u konstantnoj saradnji sa koncilima preduzeća, širiti štrajkački pokret od ovog trenutka kroz celu naciju sa ujedinjenim vođstvom, socijalističkom direkcijom i najjačom podrškom političke mo-ći radničkih i vojničkih koncila.

 

IV.  Internacionalni zadaci:

 

Neposredno uspostavljanje veza sa bratskim partijama u drugim zemljama da bi se socijalistička revolucija stavila na međunarodni put i da bi se izgradio i očuvao mir sredstvima internacionalnog bratstva i revolucionarnog ustanka svetskog proletarijata.

 

V.  To želi Liga Spartakovaca:

 

I zato što to želi, zato što je glas upozorenja, urgentnosti, zato što je socijalistička svest Revolucije, mrze je, proganjaju i ocrnjuju svi otvoreni i tajni neprijatelji revolucije i proletarijata.

Raspnite je! Viču kapitalisti, drhteći za svoje sefove.

Raspnite je! Viču sitni buržuji, oficiri, anti-Semiti, lakeji buržoaske štampe, drh-teći za svoje otpatke pod klasnom vladavinom buržoazije.

Raspnite je! Viču Šejdemani, koji su, kao Juda, prodali radnike buržoaziji i drhte za svoje srebrenjake.

Raspnite je! Ponavljaju kao eho prevareni, izdani, i iskorišteni slojevi radničke klase i vojske koji ne znaju da besom protiv Lige Spartakovaca besne protiv svoje krvi i mesa.

U njihovoj mržnji i ocrnjivanju Lige Spartakovaca, svi kontra-revolucionari, svi neprijatelji naroda, i svi anti-socijalisti, svi dvomisleni, mračni i nečisti elementi su ujedinjeni. To je dokaz da srce Revolucije kuca unutar Lige Spartakovaca, i da budućnost pripada njoj.

Liga Spartakovaca nije partija koja želi da se uzdigne na vlast nad masama radnika ili kroz njih.

Liga Spartakovaca je samo najsvesniji, najsvrsniji deo proletarijata, koji upućuje celu široku masu radničke klase prema njenom istorijskom zadatku na svakom koraku, što predstavlja na svakom pojedinom stadiju Revolucije krajnji socijalistički cilj, i u svim nacionalnim pitanjima interes svetske proleterske revolucije.

Liga Spartakovaca odbija da učestvuje u vlasti sa lakejima buržoazije, sa Šejdeman-Ebertima, zato što u toj kolaboraciji vidi izdaju fundamenata socijalizma, jačanje kontra-revolucije i slabljenje Revolucije.

Liga Spartakovaca će takođe odbiti da uđe u vlast zato što će Šejdeman-Ebert bankrotirati a Nezavisni, kolaboracijom sa njima, u slepoj su ulici.

Liga Spartakovaca nikada neće uzeti vlast osim kao odgovor na čist, nedvosmi-slen zahtev velike većine proleterske mase u Nemačkoj, i nikad osim svesnom afirmacijom proletarijata u našim viđenjima, ciljevima i metodama borbe Lige Spartakovaca.

Proleterska revolucija može dostići punu jasnoću i zrelost samo po stadijima, korak po korak, na putu Golgote u svojim gorkim iskustvima u borbi kroz poraze i pobede.

Pobeda Lige Spartakovaca ne dolazi kao početak, već kao kraj Revolucije: identična sa pobedom velike milionske mase socijalističkog proletarijata.

Proleteru, ustani! U borbu! Imaš svet da osvojiš i svet da pobediš. U ovoj finalnoj klasnoj borbi u svetskoj istoriji za najviše ciljeve čovečanstva, naš slogan prema neprijatelju je: “Dlanove na oči i kolena na grudi!”

 

 

[1919.]